О семантике аориста в современном сербскохорватском языке
DOI:10.30842/alp230657371716899
Егорова М. А. О семантике аориста в
современном сербскохорватском языке. Acta Linguistica
Petropolitana. 2021. 17(1): 68–99.
Статья посвящена семантике аориста в современном сербскохорватском языке. Основываясь на исследовании языка художественной прозы второй половины ХХ века и языка современных электронных медиа по данным хорватского Корпуса Riznica, мы выделяем у аориста, помимо типологически ожидаемой комбинации перфективного значения и плана прошедшего времени, результативное значение, обычно свойственное перфекту. Мы полагаем, что аорист, по крайней мере, в некоторых контекстах, взял на себя роль «нового перфекта» в глагольной системе языка с «расширенным перфектом», каким является сербскохорватский. Согласно нашим данным, аорист может обозначать событие, имеющее актуальный результат. При этом адресант делает акцент либо на результате события (преимущественно в диалоге), либо на самом событии (преимущественно в нарративе). В первом случае аористом выражается результативное значение, во втором — антериорное. Появление аориста также часто сопровождает новую и неожиданную информацию.
Ключевые слова
Литература
Т. Ашић, В. Станојевић. О употреби
глаголских времена у разговорном српском језику — зашто аорист ипак
опстаје? // Р. Симић (одг. уред.). Српски језик и друштвена
кретања. Крагујевац: ФИЛУМ, 2007. C. 155–170.
И. Грицкат. О перфекту без помоћног
глагола у српскохрватском језику и сродним синтаксичким појавама.
Београд: Научна књига, 1954.
В. П. Гудков. Сербохорватский язык.
Грамматический очерк, литературные тексты с комментариями и
словарем. М.: Изд-во Московского университета, 1969.
М. А. Егорова. О функциях аориста в
нарративе сербской прозы // М. К. Амелина, А. А. Ануфриев, В. В.
Дьячков, Н. В. Макеева, О. В. Попова, О. В. Соколова (ред.).
Проблемы языка: Сборник научных статей по материалам Шестой
конференции-школы «Проблемы языка: взгляд молодых ученых» (12–14
марта 2018 г.). М.: Институт языкознания РАН; Канцлер, 2018. С.
87–102.
Т. Я. Елизаренкова. Аорист в
«Ригведе». М.: Изд-во восточной литературы, 1960.
Т. Я. Елизаренкова. Грамматика
ведийского языка. М.: Наука, 1982.
С. М. Зорић. О неким функцијама
аориста у романуДеца бестрагије Уроша Петровића // В.
Јовановић, Б. Илић (уред.). Књижевност за децу у науци и настави.
Зборник радова са научног скупа Јагодина, 21–22. април 2017.
Јагодина: Факултет педагошких наука, 2018. С. 103–111.
П. Ивић. Систем значења основних
претериталних времена у говору Галипољских Срба // Јужнословенски
филолог. 1953–1954. Књ. XX (1–4). С. 229–262.
М. Ивић. Систем личних глаголских
облика за обележавање времена у српскохрватском језику // Годишњак
Филозофског факултета у Новом Саду. 1958. Књ. III. С.
139–152.
Д. Керкез. Претеритална времена и
неочекиваност у српском језику (у поређењу са руским) // Ј.
Стојановић (гл. и одг. уред.), Д. Иванић, М. Ковачевић (уред.).
Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик
данас. Зборник радова са Међународног научног скупа одржаног у
Херцег Новом 20–23 априла 2012. године. Никшић: Матица српска у
Новом Саду, 2012. C. 459–465.
Т. А. Майсак. Перфект и аорист в
ниджском диалекте удинского языка // Acta Linguistica
Petropolitana. Труды Института лингвистических исследований. 2016.
Т. XII. Ч. 2. С. 315–378.
М. М. Макарцев. Эвиденциальность в
пространстве балканского текста. М.; СПб.: Нестор-История,
2014.
В. Митриновић. Еквиваленти општег
претерита пољског и руског језика у савременом српском наративном
тексту (статус и функције простих претерита као пандана пољских и
руских облика прошлог времена у најновијим српским преводима) //
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 1997. Књ. XL.
Св. 1. С. 83–96.
А. М. Молдован, С. С. Скорвид, А. А.
Кибрик (ред.). Языки мира: Славянские языки. 2-е изд., испр. и доп.
СПб.: Нестор-История, 2017.
Р. Ницолова. Модализованная
эвиденциальная система болгарского языка // В. С. Храковский (отв.
ред.). Эвиденциальность в языках Европы и Азии. Сборник статей
памяти Н. А. Козинцевой. СПб.: Наука, 2007. С. 107–196.
П. Пипер, И. Антонић, В. Ружић, С.
Танасић, Љ. Поповић, Б. Тошовић, М. Ивић (ред.). Синтакса
савременог српског језика. Проста реченица. Београд: Институт за
српски језик САНУ; Београдска књига; Матица српска, 2005.
П. Пипер, И. Клајн. Нормативна
граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2013.
В. А. Плунгян. Перфектив, комплетив,
пунктив: терминология и типология // М. Ю. Черткова (отв. ред.).
Типология вида: проблемы, поиски, решения. М.: Школа «Языки русской
культуры», 1998. С. 370–381.
В. А. Плунгян. Введение в
грамматическую семантику: грамматические значения и грамматические
системы языков мира. М.: Российский государственный гуманитарный
университет, 2011.
В. А. Плунгян. К типологии перфекта в
языках мира: Предисловие // Acta Linguistica Petropolitana. Труды
Института лингвистических исследований. 2016. Т. XII. Ч. 2. С.
7–36.
Л. Попович. Эвиденциальные функции
глагольных форм прошедшего времени (аориста, усеченного перфекта,
перфекта) в сербском языке // B. Wiemer (ed.).Studies on
Evidentiality Marking in West and South Slavic. (Specimina
philologiae Slavicae 183). München; Berlin; Leipzig: Verlag Otto
Sagner, 2015. P. 63–88.
1955–1956 — П. Сладојевић. О значењу
аориста у српскохрватском језику // Јужнословенски филолог.
1955–1956. Књ. XXI (1–4). С. 131–136.
В. Станојевић. Аорист у Ћопићевој
„Башти сљезове боје” // В. Милисављевић (ур.). Зборник радова са
научног скупа „Наука и традиција” (Пале, 18–19. мај 2012). Пале:
Филозофски факултет, 2013. С. 169–182.
Ж. Станојчић. О једном примеру
аориста у језику прозе М. Црњанског // Зборник Матице српске за
филологију и лингвистику. 2000. Књ. XLIII. С. 555–558.
М. Стевановић. Функције и значења
глаголских времена. Београд: Научно дело, 1967.
М. Стевановић. Глаголски облици као
међусобне синтаксичке опозиције. Јужнословенски филолог. 1972. Књ.
XXIX (1–2). С. 81–103.
М. Стевановић. Савремени
српскохрватски језик. Граматички системи и књижевнојезичка норма.
I. Увод. Фонетика. Морфологија. Пето издање. Београд: Научна књига,
1986.
М. Стевановић. Савремени
српскохрватски језик. Граматички системи и књижевнојезичка норма.
II. Синтакса. Четврто издање. Београд: Научна књига, 1989.
С. Стефановић. Приповједачка функција
аориста у књижевном дјелу Исака Самоковлије // Kњижевни језик.
1984. Књ. 13 (2). С. 75–86.
С. Б. Стојановић. О основном значењу
српског перфекта активне дијатезе и његовој типолошкој
класификацији // Јужнословенски филолог. 2018. Књ. LXXIV (2). С.
109–138. DOI: 10.7251/PNSJK0214017S.
А. Стојићевић. Значење аориста и
имперфекта у српскохрватском језику. Ljubljana: Slovenska akademija
znanosti in umetnosti, 1951.
И. И. Толстой. Краткий очерк
грамматики сербскохорватского языка // И. И. Толстой.
Сербскохорватско-русский словарь. 7-е изд., стереотипное. М.:
Русский язык, 2001. С. 687–731.
Б. Тошович. Экспрессивный синтаксис
глагола русского и сербского / хорватского языков. М.: Языки
славянской культуры, 2006.
В. С. Храковский (отв. ред.).
Эвиденциальность в языках Европы и Азии. Сборник статей памяти Н.
А. Козинцевой. СПб.: Наука, 2007.
Р. О. Якобсон. Шифтеры, глагольные
категории и русский глагол // О. Г. Ревзина (ред.). Принципы
типологического анализа языков различного строя. М.: Наука, 1972.
С. 95–113.
Р. Якобсон. Речевая коммуникация //
Р. Якобсон. Избранные работы. М.: Прогресс, 1985. С. 306–318.
L. Anderson. The ‘Perfect’ as a
universal and as a language-particular category // P. J. Hopper
(ed.). Tense-Aspect: Between Semantics and Pragmatics. Amsterdam;
Philadelphia: John Benjamins Company, 1982. P. 227–264. DOI:
10.1075/tsl.1.16and.
L. B. Anderson. Evidentials, paths of
change and mental maps: Typologically regular asymmetries // W.
Chafe, J. Nichols (eds.). Evidentiality: The Linguistic Coding of
Epistemology. Norwood, NJ: Ablex, 1986. P. 273–312.
B. Comrie. Aspect: An Introduction to
the Study of Verbal Aspect and Related Problems. Cambridge:
Cambridge University Press, 1976.
Ö. Dahl. Tense and Aspect Systems.
Oxford: Blackwell, 1985.
S. DeLancey. Mirativity: The
grammatical marking of unexpected information // Linguistic
Typology. 1997. Vol. 1. Iss. 1. P. 33–52. DOI: 10.1515/
lity.1997.1.1.33.
S. DeLancey. The mirative and
evidentiality // Journal of Pragmatics. 2001. Vol. 33. Iss. 3. P.
369–382. DOI: 10.1016/S0378-2166(01)80001-1.
P. Dendale, L. Tasmowski.
Introduction: Evidentiality and related notions // Journal of
Pragmatics. 2001. Vol. 33. Iss. 3. P. 339–348. DOI:
10.1016/S0378-2166(00)00005-9.
V. A. Friedman. Evidentiality in the
Balkans: Bulgarian, Macedonian and Albanian // W. Chafe, J. Nichols
(eds.). Evidentiality: The Linguistic Coding of Epistemology.
Norwood, NJ: Ablex, 1986. P. 168–187.
V. A. Friedman. Evidentiality in the
Balkans with special attention to Macedonian and Albanian // A. Y.
Aikhenvald, R. M. W. Dixon (eds.). Studies in Evidentiality.
Amsterdam: Benjamins, 2003. P. 189–218. DOI:
10.1075/tsl.54.11fri.
Z. Guentchéva (éd.). L’énonciation
médiatisée. Louvain; Paris: Peeters, 1996.
Z. Guentchéva, J. Landaburu (éds.).
L’énonciation médiatisée II. Le traitement épistémologique de
l’information: Illustrations Amérindiennes et Caucasiennes.
Louvain; Paris; Dudley, MA: Peeters, 2007.
M. Ivić. Načini na koje slovenski
glagol ovremenjuje ponavljanu radnju // M. Ivić. Lingvistički
ogledi. Beograd: Prosveta, 1983.
I. Klajn. Gramatika srpskog jezika.
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005.
G. Lazard. Caractères distinctifs de
la langue tadjik // Bulletin de la Société de linguistique de
Paris. 1956. T. 52. P. 117–186.
T. Maretić. Gramatika hrvatskoga ili
srpskoga književnog jezika. Treće, nepromijenjeno izdanje. Zagreb:
Matica hrvatska, 1963.
V. Mitrinović. Neka zapažanja o
srpskohrvatskom aoristu kao prevodnom ekvivalentu poljskog opšteg
preterita u narativnom tekstu //Зборник Матице српске за филологију
и лингвистику. 1996. Књ. XXXIX. Св. 1. С. 7–21.
M. Petrović. Le passé simple, le
parfait simple et lʼaoriste: français, roumain, valaque et serbe //
Langages. 2012. № 4 (188). P. 59–74. DOI: 10.3917/
lang.188.0059.
V. A. Plungian. The place of
evidentiality within the universal grammatical space // Journal of
Pragmatics.2001. Vol. 33. Iss. 3. P. 349–357. DOI:
10.1016/S0378-2166(00)00006-0.
V. A. Plungian. Types of verbal
evidentiality marking: an overview // G. Diewald, E. Smirnova
(eds.). Linguistic Realization of Evidentiality in European
Languages. Berlin; New York: Walter de Gruyter, 2010. P.
15–58.
J. Silić, I. Pranjković. Gramatika
hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska
knjiga, 2005.
M. M. Stanojević, R. Geld. 2011.New
Current Relevance in Croatian: Epistemic Immediacy and the Aorist
// F. Brisard, A. Patard (eds.). Cognitive Approaches to Tense,
Aspect and Epistemic Modality. Amsterdam; Philadelphia: John
Benjamins Company, 2011. P. 159–179.
S. G. Tatevosov. From resultatives to
evidentials: Multiple uses of the perfect in Nakh-Daghestanian
languages // Journal of Pragmatics. 2001. Vol. 33. Iss. 3. P.
443–464. DOI: 10.1016/S0378-2166(00)00012-6.
P.-L. Thomas, V. Osipov.Grammaire du
bosniaque, croate, monténégrin, serbe. 2è me é d., rev. et corr.
Paris: Institut d’études slaves, 2017.
A. A. Zaliznjak.Берестяной документ
XII в. о сборе югорской дани // H. Birnbaum, M. S. Flier (eds.).
The Language and Verse of Russia. In Honor of Dean S. Worth. On his
Sixty-fifth Birthday. Moscow: Vostochnaya literatura, 1995. P.
283–290.
