Принцип общей контекстуализации в сербской диахронической лингвистике
DOI:10.30842/alp230657371924374
Савич В. Принцип общей контекстуализации
в сербской диахронической лингвистике. Acta Linguistica
Petropolitana. 43–74.
В статье рассматривается положение дел в современной сербской диахронической лингвистике с точки зрения преодоления недостатков, накопившихся за предшествующий период. Высказывается тезис о необходимости большего обращения сербского языкознания к вспомогательным историческим дисциплинам — историографии и другим наукам исторического направления, которые продвинули бы вперед понимание научного предмета путем применения междисциплинарного подхода. Основной тезис статьи подтверждается иллюстрациями из новейшей научной литературы, изложением основных этапов в эволюции научных взглядов на ключевые памятники ранней южнославянской письменности, анализом случаев значительного разброса мнений относительно времени и места создания ряда рукописей и источников (Мариинское Евангелие, Летопись попа Дуклянина, отрывок Апостола Михановича, Черепишский Типикон и др.), прогресс в исследовании которых оказывается возможным именно благодаря привлечению разного рода экстралингвистических сведений.
Ключевые слова
Литература
М. Благојевић (гл. ур.), Б.
Јовановић, М. Панић-Шторх, С. Душанић, Љ. Максимовић, С. Мишић, Н.
Самарџић, Р. Љушић, М. Ристовић, Љ. Димић. Историјски атлас.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Завод за
картографију „Геокарта“, 1999.
М. Богдановић, Ј. Недељковић.
Библиографија академика Александра Младеновића // Археографски
прилози. 2020. № 42. С. 159–213.
З. Витић. Попис објављених радова
Ђорђа Трифуновића // З. Витић, Т. Јовановић, И. Шпадијер. Словенско
средњовековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу
Трифуновићу. Београд: Чигоја штампа, 2001. С. 9–34.
Д. Војводић. Представе светог
Климента Охридског у зидном сликарству средњовековне Србије // Б.
Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић. Византијски свет на Балкану.
Вып. I. Београд: Византолошки институт САНУ, 2012. С. 145–167 +
9.
И. Грицкат. Библиографија радова
професора Александра Белића // Јужнословенски филолог. 1959–1960. №
24. С. 49–84.
И. Грицкат. Српска редакција
црквенословенског језика // И. Грицкат. Студије из историје
српскохрватског језика. Београд: Народна библиотека СР Србије,
1975. С. 27–39.
Ј. М. Грковић-Мејџор. О формирању
српске редакције старословенског језика // Б. Тодић, М. Радујко
(ур.). Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија. Зборник радова.
Беране; Београд: Епархија будимљанско-никшићка и др., 2011. С.
43–51.
П. Ђорђић. Историја српске ћирилице.
Палеографско-филолошки прилози. Београд: Завод за издавање уџбеника
СР Србије, [1971].
В. Ђурић. Почеци уметности код Срба
// Д. Срејовић, М. Мирковић, Ј. Ковачевић, П. Ивић, С. Ћирковић, Љ.
Максимовић, Ј. Калић, Д. Богдановић, В. Ј. Ђурић, Б. Ферјанчић, М.
Благојевић, Г. Бабић-Ђорђевић, Р. Михаљчић. Историја српског
народа. Књ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Изд.
2. Београд: Српска књижевна задруга, 1994. С. 230–248 [1981].
Т. Живковић. О северним границама
Србије у раном средњем веку // Зборник Матице српске за историју.
2001. № 63–64. С. 7–17.
Т. Живковић. Црквена организација у
српским земљама (рани средњи век). Београд: Историјски институт,
2004.
Т. Живковић. Gesta regum Sclavorum.
Том II. Коментар. Београд: Историјски институт; Манастир Острог,
2009.
М. Д. Ивановић. Виктор Савић, Српска
књижевна реч у својим првим столећима, Подгорица; Друштво чланова
Матице српске у Црној Гори; Ниш: Међународни центар за православне
студије, 2019, 340 стр. // Српски језик. 2021. № 26. С.
679–687.
П. Ивић. Билтен Фонда за научна
истраживања САНУ за 1986. год. № 12. Београд: САНУ, 1987. С.
94.
П. Ивић. О језику некадашњем и
садашњем. Приштина: Јединство, 1990.
Љ. Ковачевић. Светостефанска
хрисовуља // Споменик СКА. 1890. № 4. С. IX–XII, 1–23 + табл.
И. Коматина. Црква и држава у српским
земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт,
2016.
П. Коматина. Quis Ergo Presbyter
Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина
// Историјски часопис. 2020. № 69. С. 189–226. DOI:
10.34298/IC2069189K.
С. Куљбакин. Бузукъ П., Къ вопросу о
мѣстѣ написанія Маріинскаго Евангелія. (Отисак из „Извѣстія II.
Отд. А. Н.“. XXIII. 1918, кн. 2, 109–149 с. с.) // Јужнословенски
филолог. 1924. № 4. С. 219–222.
Ст. М. Куљбакин. Палеографска и
језичка испитивања о Мирослављевом јеванђељу. Сремски Карловци:
СКА, 1925.
С. М. Кульбакинъ. Славянская
палеографія. Бѣлградъ: Институт за српски језик САНУ, 2008.
Л. Лашкова. Историјска фонологија
словенских језика. Превели с бугарског Љ. Јоксимовић, В. Станишић.
Београд: Филолошки факултет, 2010.
А. Лома. Сутелица — топономастички
трагови латинског хришћанства у унутрашњости преднемањићке Србије
// Историјски гласник. 1987. № 1–2. С. 7–28.
А. Лома. Топонимија Бањске хрисовуље.
Београд: САНУ, 2013.
М. Марковић. Биобиблиографија
академика Ирене Грицкат-Радуловић // Јужнословенски филолог. 2010.
№ 66. С. 51–108.
С. Мереник. Библиографија радова
Стојана Новаковића // М. Анђелковић, М. Војводић, А. Костић (ур.).
Стојан Новаковић: живот, дело и време. Поводом 175 година од
рођења. Београд: САНУ, 2017. С. 267–314.
С. Мереник, Д. Црнчевић.
Библиографија Тибора Живковића // И. Р. Цвијановић (ур.). Споменица
др Тибора Живковића. Београд: Историјски институт, 2016. С.
11–16.
[Н. Палибрк-Сукић]. Библиографија В.
А. Мошина // В. А. Мошин. Под теретом: аутобиографија. Превод и
коментари Н. Палибрк-Сукић. Београд: Народна библиотека Србије;
Панчево: Градска библиотека, 2008. С. 263–283.
А. Пентковский. Иерусалимский устав и
его славянские переводы в XIV столетии // Л. Тасева (от. ур.), М.
Йовчева, К. Фос, Т. Пентковская (ур.). Преводите през XIV столетие
на Балканите. Доклади от международната конференция. София, 26–28
июни 2003. София: Издателска къща „ГорексПрес“, 2004. С.
153–171.
И. Поповић. Историја српскохрватског
језика. Превела са немачког М. Ћетковић Павловић. Београд;
Крагујевац; Лазаревац: Требник; Лира; Елвод принт, 2007.
В. Савић. Черепишки типик и његово
место међу српским типицима // Црквене студије. 2014. № 11. С.
577–600.
В. Савић. Писар хиландарске повеље
број 139/141 и Светостефанске хрисовуље. Палеографско-филолошко
разматрање // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор.
2017. № 83. С. 131–142. DOI: 10.2298/ PKJIF1783131S.
В. Савић. Српска књижевна реч у
својим првим столећима. Подгорица; Ниш: Матица српска — Друштво
чланова у Црној Гори; Међународни центар за православне студије,
2019.
В. Савич. Диалект и книжная норма в
Михановичевом отрывке апостола: о происхождении памятника в свете
более широких сербских литературно-языковых данных // В. С. Ефимова
(отв. ред.). Славянское и балканское языкознание. Вып. 15.
Палеославистика: Слово и текст. М.: Институт славяноведения, 2017.
С. 225–240.
В. Савич. Звуковое значение
надстрочных знаков в Святостефанском хрисовуле (1317–1318) // В. С.
Ефимова (отв. ред.). Славянское и балканское языкознание. Вып. 17.
Палеославистика — 2. М.: Институт славяноведения, 2019. С. 314–348.
DOI: 10.31168/2658-3372.2019.16.
Т. Суботин-Голубовић, Љ. Пузовић.
Библиографија радова академика Димитрија Богдановића //
Археографски прилози. 2016. № 38. С. 19–35.
Б. Христова, Д. Караджова, А.
Икономова. Български ръкописи од XI до XVIII век запазени в
България. Своден каталог. Т. I. София: НБКМ, 1982.
Б. Чигоја. Најстарији српски ћирилски
натписи (графија, ортографија и језик). Београд: Чип штампа,
1994.
И. В. Ягичъ. Памятникъ глаголической
письменности. Маріинское Четвероевангеліе, съ примѣчаніями и
приложеніями. СПб.: Типографія Императорской академіи наукъ,
1883.
D. Brozović. O početku hrvatskog
jezičnog standarda // Kritika. 1970. God. 3. Br. 10. S. 21–42 [O
početku hrvatskoga jezičnog standarda // Standardni jezik. Teorija;
usporedbe; geneza; povijest; suvremena zbilja. Zagreb: Matica
hrvatska, 1970. S. 127–158].
S. Bujan. La Chronique du Prêtre de
Dioclée — un faux document historique // Revue des études
byzantines. 2008. № 66. P. 5–38. DOI:
10.3406/re-byz.2008.3031.
S. Bujan. Orbinijevo izdanje
„Ljetopisa popa Dukljanina“: povijesni falsifikat // Radovi Zavoda
za hrvatsku povijest. 2011. № 43. S. 65–80.
Dr Petar Djordjić, redovni profesor
// Bibliografija radova saradnika Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu — Filozofski fakultet,
1984. S. 503–506.
B. Fučić. Glagoljski natpisi. Zagreb:
JAZU, 1982.
G. H. Harman. The Inference to the
Best Explanation // The Philosophical Review. 1965. № 74/1. P.
88–95.
V. Jagić. Gradja za glagolsku
paleografiju. I: Mihanovićev odlomak apostolara glagolskoga;
rukopis roda hrvatskoga // Rad JAZU. 1868. № 2. S. 1–35 + 2.
V. Jagić. Opisi i izvodi iz nekoliko
južno-slovinskih rukopisa. VIII. Krmčaja ilovička godine 1262 //
Starine JAZU. 1874. № VI. S. 60–111.
V. Jagić. Grškovićev odlomak
glagolskog apostola // Starine JAZU. 1893. № 26. S. 33–161 +
8.
J. Lisac. Hrvatska dijalektologija.
1: Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski
govori torlačkog narječja. Zagreb: Golden marketing; Tehnička
knjiga, 2003.
V. Mošin. Ćirilski rukopisi
Jugoslavenske akademije. I. dio: Opis rukopisa. Zagreb: JAZU,
1955.
Hartshorne, P. Weiss (eds.).
Collected Papers of Charles Sanders Pierce. Vol. V. Pragmatism and
Pragmaticism. Vol. VI. Scientific Metaphysics. Cambridge,
Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press,
1974.
P. J. Šafařík. Památky hlaholského
písemnictví. V Praze: Tiskem cís. král. dvorské knihtiskárny synův
Bohumila Haase, 1853.
V. Štefanić. Glagoljski rukopisi
Jugoslavenske akademije. I dio: Uvod, Biblija, apokrifi i legende,
liturgijski tekstovi, egzorcizmi i zapisi, molitvenici, teologija,
crkveni govori (homiletika), pjesme. Zagreb: JAZU, 1969.
